Замислимо зграду у којој је избио озбиљан квар. Мајстори су дошли да поправе, међутим, унезверени председник кућног савета не може да се сети где је оставио кључеве од кућишта за осигураче, које је под катанцем.

“Можда у подруму има још неко струјно коло”, рече један од мајстора.
Председник га сасече: “Има, али ја немам кључ, изгубио га је овај пре мене, а он се одселио!”
“Онда морамо одредити кроз које зидове су спроведене инсталације, а сигурно не желите да бушимо сваки да бисмо сазнали”.
“Е, то је знао наш стари домар, али он је умро још 2007!”

Отприлике овако изгледа када клијент ангажује појединца или агенцију за израду (редизајн) сајта, оглашавање или вођење друштвених мрежа, а претходно се немарно понео према налозима, мејловима и шифрама за управљање.

Најмање штетна ствар која може да вам се деси је реконструисање и сређивање шифара и приступа (што уме да буде изузетно напоран и дугачак процес). Права ноћна мора настаје када неко, ко вам је правио сајт, водио мреже и слично, с ким сте сарађивали, има приступ свему овоме, али не и намеру да препусти. Или је можда умро. Нажалост, и ово се дешава – неколико познатих личности у нашој земљи изгубило је приступ својим налозима на друштвеним мрежама када је изненада преминуо момак који их је направио и одржавао.

С обзиром на то да нико од нас не жели главобоље овог типа, хајде да прођемо кроз све приступе који су у вашем власништву и које не смете да испустите.

#1 Главни мејл

Као прво, направите главни мејл преко ког ћете отворити (или преусмерити) све остале сервисе. Не брините, овај мејл неће бити видљив вашој публици, он служи за ствари техничке природе. Запишите шифру овог мејла на папирић, који ћете затим ставити међу постељину, кутију с накитом или било камо, где се не може изгубити. Подесите сигурносна подешавања за овај мејл. Запамтите, не смете га изгубити!

#2 Сајт

“На кога се воде домен и хостинг?”
“Немам појма, ми смо то давно купили, дали смо паре лику који нам је правио сајт да то заврши.”

Да ли знате да је због овога много фирми остало без својих сајтова? Да ако (званично) нисте власник свог домена можете бити уцењени? Да се ово не би десило, хајмо од почетка. Упоредићемо домен и хостинг с телефонским бројем.

Домен је еквивалентан броју телефона. Домен је https://hajduci.rs/ koји видите на врху екрана. Када га региструјете – код овлашћеног регистратора, он треба да буде искључиво на име и мејл фирме (или власника исте), никако на веб мајстора, неког од запослених и слично. Домен схватите као власништво фирме, што он и јесте. Домен се плаћа углавном на годишњем нивоу и потрудите се да рачун стиже на главни мејл, горе описан. Уколико нисте сигурни ко је власник домена, позовите провајдера где је регистрован. У случају да је неко други власник, потребно је извршити трансфер домена.

Хостинг је као број импулса и гигабајта које сте потрошили. Као што за свој број бирате пакете (минути у мрежи, ка свим мрежама, поруке, интернет…), тако хостинг и вашег сајта, у зависности од простора који заузима и протока, може коштати између 3 и 300 000 динара годишње. Услуга хостинг треба да се такође води на вас, а рачун да стиже на главни мејл.

Многи погрешно мисле да се сајтом управља кроз Вордпрес или неки други ЦМС који га покреће, што није скроз нетачно, међутим, “врховна инстанца” управљања неким сајтом је Це панел (cPanel). Це панел је, да се сликовито изразимо, “командна соба” из које се управља свиме везаним за ваш веб сајт (и прављење пословних мејлова, између осталог). Приступ Це панелу добијате од свог хостинг провајдера и делите га само с људима од поверења! Наравно, и овде за њега треба да буде везан главни мејл.

#3 Гугл сервиси

Једна велика интернет продавница је остала без своје Гугл аналитике и драгоцених података који су се прикупљали годинама, јер је особа која је исту направила, преко свог мејла, одбила да препусти приступ, након што је сарадња прекинута. Не треба напомињати колико је новца испуштено, јер су власници продавнице били приморани да направе нову аналитику.

Дакле, за сваки Гуглов сервис (аналитика, Google Ads, Google Search Console, YouTube, Google My Business, Google Tag Manager…) користите, знате и сами – главни мејл!

Водите рачуна да тај мејл има највише пермисије (дозволе), дакле, да се води као власник, менаџер или администратор налога.

#4 Фејсбук сервиси

Открићемо вам делимично једну пикантерију: продукцијска кућа, чија се емисија емитује на веома гледаној телевизији, иако је власник исте, нема приступ Фејсбук страници и групи, ЈуТјуб каналу и Инстаграм налогу – јер је водитељ те емисије направио налоге на друштвеним мрежама и нема намеру да их врати, већ тврди да је то његово и да ће их радије угасити.

Још су гори случајеви кад је немогуће доћи до администратора Фејсбук странице, заборављена је не само шифра Инстаграма (што се да средити), већ и мејл преко ког је исти направљен. Да би се спречио низ непријатности који из овога може да проистекне, админ странице треба да буде искључиво власник, неко из менаџмента и слично.

Међутим, ако планирате промоцију налога, тзв. бустовање објава, продају производа, неопходан вам је Фејсбук Бизнис Mенаџер (Facebook Business Manager). Сликовито речено, то је “ваша канцеларија” на Фејсбуку која управља страницом и налогом на Инстаграму, где додајете људе који ће кроз Адс Менаџер лансирати кампање.

Дакле, за ово је потребан Фејсбук налог с исправним подацима (право име и презиме, фотографија), нарочито због случаја ако је потребно да доказујете свој идентитет и банковна картица ако планирате оглашавање.

Након што сте направили Бизнис менаџер, на реду је повезивање са страницама, додавање налога који могу да праве креирају и воде кампање.

Зашто је ово битно? Зато што не желите да драгоцени подаци добијени током кампања буду од вас отуђени или, недајбоже, да неко новац с ваше картице намерно злоупотреби.

У неком од наредних текстова биће више речи о свим сервисима и налозима где треба да будете присутни, као и зашто је битно да они буду правилно увезани (конретно, кроз Гугл Таг Менаџер).

До тада, желимо да нагласимо да је више него ризично уложити у веб сајт, друштвене мреже и оглашавање, а бити немаран према приступима, шифрама, пермисијама, јер “мрзи ме да се бакћем с тим, ево ти паре па купи домен”. Наравно да је у реду дати неком новац да све то заврши уместо вас, али морате знати под којим условима.

Јер, далеко је скупље и теже све то довести у ред кад дође до штете.

Подели текст: